Banje

Boraveći na prostoru istočne Srbije, Rimljani u davna vremena otkriše lekovite vode i na njima izgradiše kupatila, banje. U njima se vekovima okupljahu krunisane glave, otmeni svet, boemi, pisci.

Nobelovac Ivo Andrić, te Branislav Nušić, Stevan Sremac, Isidora Sekulić, bejahu stalni gosti Sokobanje. Ona je danas jedna od najposećenijih banja u Srbiji, sa tradicijom  turizma, dugom gotovo dva veka. Još je turski putopisac Evlija Čelebija 1663. godine pisao o sokobanjskom javnom kupatilu. Smeštena je u kotlini između planina Ozren i Rtanj, na obalama reke Moravice. Sokobanja je zbog visoke koncentracije kiseonika, ozona i negativnih jona u vazduhu, idealno mesto za lečenje raznih bolesti.
Uz brojne sadržaje tokom čitavog leta, Sokobanju poseti preko 100 hiljada turista godišnje.

Na jedanaestom kilometru zapadno od Zaječara, u dolini Crnog Timoka, nalazi se Gamzigradska banja. Idealno je mesto za rehabilitaciju oboljenja perifernih krvnih sudova i vibracionih bolesti. Gamzigradska banja ima više izvora termomineralne vode, temperature od 38 do 43 stepena, te nije slučajno rimski car Galerije baš ovde podigao svoju palatu. U Gamzigradu se nalazi i jedna od najstarijih hidrocentrala u Srbiji, podignuta 1909 godine.

Na nekadašnjem putu svile, desetak kilometara od Bora, smeštena je Brestovačka banja. U prošlosti, deset izvora termomineralne vode, koristili su i Rimljani, Vizantijci i Turci u čije vreme je podignuto kupatilo (hamam) a 1837. godine Miloš je podigao svoj konak. Prvo kupatilo otvoreno je 1906. godine. Voda je bogata kalijumom, kalcijumom, jodom i drugim sastojcima, a pogoduje lečenju reumatizma zglobova i mišića, malokrvnosti, nesanici i iscrpljenosti. Istorija beleži i podatak da je Brestovačka banja bila omiljeno mesto dve srpske dinastije - Obrenović i Karađorđević.

Razvoj banjskog turizma i njegovo prilagođavanje i najzahtevnijim turistima, u stalnom je usponu i u Banji Jošanici, Nikoličevu i Rgoštu.

Rad klastera Čarolija istoka podržao