Knjaževac

Vijugavim drumom što se provlači kroz klisure, dok jutro ustupa mesto danu, vozimo se ka Knjaževcu. Svoje znanje o varošici  proveravamo iz beleški, sačinjenih pred put.

U davna vremena, kad Knjaževac beše Gurgusovac, palankom se pronese glas da u posetu dolazi Miloš, knjaz srpski. Jedne noći, u kojoj su se sastavili nebo i zemlja,  tri starice izatkaše od konoplje,  čuminu košulju, da knjaza štiti od svih zala ovoga sveta. I prtena košulja ode Milošu, a on naredi da se sruši kula gurgusovačka, u kojoj tamnovahu politički zatvorenici. Tako i bi. Od tog vremena, Gurgusovac postade Knjaževac.

Zaključujemo da se iza ovako neobične legende krije i neobična varoš. Prelazimo  preko jednog od sedam mostova, preko jedne od tri reke, da upitamo za putokaze. Ali, nije lako krenuti dalje, kada vas predusretrljivi, iskreni i očigledno dobri domaćini, pitaju da li ste umorni  i gladni. Ne čekajući odgovor,  pred vas iznose svakojake đakonije. Kreće se od hladne vode i slatka, a završava sarmicama u vinovom listu, pogačom i najboljom jagnjetinom na svetu. Rakija travarica i vino od višanja dolaze pod obavezno.

I već se veče spušta nad grad, kada odlučujemo da nastavimo put.

Na kapiji Stare planine, u dvorištu kuće u kojoj ćemo noćiti, domaćin nas dočekuje u  prtenoj košulji. Na nogama, dvopređne čarape u hiljadu boja. Oko pasa-tkanica, a za pasom frula.  Čekala nas je i trpeza sa specijalitetom ovoga kraja - belmužem, ovčijim ‘’sirenjem’’,  projom i sokom od borovnica. Uz kafu, slađu, mi smo pričali o gradskim dogodovštinama, a oni o skupljanju sena, oštrim zimama, kad im vukovi dolaze u posetu. Čuli su da se mnogo gradi na planini.

Mogli smo samo da pretpostavimo kakva nas čudesa očekuju kad ranom zorom nastavimo svoj put ka planini.

Rad klastera Čarolija istoka podržao